Godišnjica Nikole Čupića

999 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

ходницима и двориштима, у којима се тражи да се, помоћу направа свију врста, замене вежбања природне гимнастике. Ту се девојчице и дечаци вежбају на паралелним барнама, вешају се по трапезима, извршују по команди ритмичке и монотоне покрете, најчешће без расположења и добре воље.

„Многа снажнија деца, жељна физичкога рада, задовољавају се овим рђавим кретањем, ревносно прате гимнастичке лекције и тиме постају још снажнија. Али слабуњава деца не находе у гимнастичким вежбаоницама довољне примамљивости, која би савладала њихову инстиктивну немарност према кретању, те избегавају тешкоће вежбања и немају од њих никакве користи.

„Данас се већ јавља реакција против оваквога стања ствари. Знатни су се људи заузели да гИМнастику учине допадљивом и корисном, доводећи је на стари облик, на оне игре, у којима снага и хитрина имају једнака удела, у којима веселост и угледање на друге а и живо занимају и најнемарније природе.

„Ако нема довољно простора у школама, нека се тражи ма где на другоме месту, ма и далеко, у пољу. Неколика вежбања у играма на чистоме ваздуху недељом, биће кориснија него ли посведневно бављење у гимнастичким вежбаоницама.

„Главна ће тешкоћа бити у добром избору игара и најомиљенијих вежбања за физички развитак омладине“.

Наводећи ове речи Магеу-еве, Мосо додаје:

„Из овога извештаја Магеу-евог јасно се види, каква је будућност гимнастике, која би имала научну основу. Он је поставио програм за све доцније поправке и усавршавања у телосном васпитавању,