Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 993

за која су физиолози позвани да их изврше. Наш је задатак, да на овом путу, који нам је обележио наш мајстор, даље корачамо“.

Мисли о реформама у гимнастици завршићемо погледима немачког, универз. професора Пт. Ј. Катће-а из Минхена:')

„Наша школска омладина тако је многоструко уназађена у телесном развитку, да за службу војене одбране, тај понос немачке омладине, није више способна.

„Али, да последице школскога живота не буду још горе и општије, брину се у првом реду сама деца под насилним руковођењем природних закона. Ми, учитељи, треба од деце да учимо, ако хоћемо да знамо, како се школским недузима може противстати. Пустимо децу после школе слободну — одмах ће нам прпрода њихова показати пут, којим треба ићи против шкодљивих утицаја школекога живога.

„Посматрајмо, шта ради дете у слободи, без надзора, у школском дворишту, при одласку кући, на улици. Оно ђипа и лудира се, покреће све своје удове, дере се, удара себе или другове и вуче се с њима.

» У овом поступку њиховом показује нам се и цео, општи закон природни. Природа нас сама наморава да доводимо у равнотежу штетност начина, живљења, дражећи нас на супротност. Зарад потврђења општности овог природног закона, треба само посматрати раднике, како проводе своје слободно време и каква задовољства траже. Код кројача, кога

ђе Вешедипазврге1 фт зезтет рћузтоћодгхсћеп Ведеићитд, тла. ђезопаетет Ветискагстадиптд дет Зећшретћа таззе“, Мапсћеп, 1895. (Јаћгрцсћ #аг Јисепд-ипа Уо1бзврлтеје).