Godišnjica Nikole Čupića

314 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ —,

тражећи свођење раднога дана на 5 часова, ми приморавамо наше синове да, у њихово најнежније доба, седе у школским клупама, погурени над књигом, по 10 часова дневно !“...

Телесно васлитавање у нас.

Говорити о телесном васпитавању у нас, значи износити само нашу немарност, износити јадиковања и осуде против нас самих, против школе, против отшштине, против државе. А шта би се друго и могло чинити кад се погледа, како се у свима културним лржавама утркују око унапређења и реформовања Физичкога васпнтавања; а ми, нити имамо шта да унапређујемо и реформујемо, нити хоћемо да се користимо гтотовим резултатима других, заснивајући из почетка оно, чега код нас, на жалост, готово никако и нема. |

Мало се шта може, у ошште, говорити о телесном васпитавању у нас, а најмање о васпитавању по школама. Данас се николика брига не поклања Физичкоме развитку и здрављу ни варошке ни сеоске омладине.

Није тако било у прошаста времена.

У народу, међу сеоском омладином, неговане су у много већој мери, него данас, народне телесне игре: скакање, трчање, рвање, бацање камена и мотака.,. А у школама је до скора било каквог таквог гимнастичког вежбања — тек га је било. Данас, пак, кад нас и статистички подаци довољно уверавају о опадању телеснога развитка, снаге и

ке.