Godišnjica Nikole Čupića

316 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

игара, у којима је негда омладина српска вежбала, „снагу и десницу“, поменућу само песму „Смрт војводе Кајице“, која, нам даје слику правог средњевековног „турнира“, причајући нам о разним утакмицама између Срба и Маџара: у трчању, скакању, надигравању у колу, бацању камена и надстрељивању. |

То су све игре, које је народ српски денио и неговао и у доцнија времена. Оне су челичиле мишице и срца оних јунака, што брањаху врлетне стене црногорске и њихову елободу; и оних јунака, што под Ђорђем устадоше да се боре за слободу српску; као и оних јунака, што под Милошем извојеваше слободу отаџбине наше.

Те су игре и до последњих дана остале народне игре. У задругама, на састанцима и еаборима, омладина се живо забављала и такмичила у њима. Оне су чиниле, да је наш народ напредовао, да је био ведар и телом п духом.

Од како се задруге разорише, од како сабори почеше губити онај значај који су негда имали, од како се завитла коло партиске борбе и страсти, од тога се доба и омладина српска, не занима народним играма у оној мери, у којој је то негда чинила. |

Итре у народу све више опадају. Изгледа, да ће их, најпосле, и нестати. А нико се не брине да их потпомогне, да их одржи и унапреди !...

Последице су неизбежве: опадање телеенога развитка, снате и здравља.

А јесмо ли, бар, за школску омладину учинили у том погледу оно, што су сви други европски на: