Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 24194 роди учинили“ Јесмо ли се, бар, за њу боље по. бринули ' |

Не можемо никако избећи да не поменемо жалосну истину: да је Србија, данас, јединствена земља у Европи, која ни у колико не поклања пажње физичкоме развитку своје школске омладине.

Српске „гимназије“ — ова добротворна установа старпх Грка, која и носи назив по телесном, гимнастичком вежбању омладине, за који је циљ и основана, — биће, зацело, једине гимназије у свету, које не само што немају учитеље за гимнастичка вежбања, већ ево неколико година немају ниједнога часа, намењенога физичкоме васпитавању ученика, и ако је гимнастика, као „обавезан“ предмет, заступљена у наставноме плану њиховом !

Ни приватном, ни општинском, па ни државном иницијативом, није се ни у колико побринуло, да се ова неопходна потреба ма у колико подмири. Јер, може ли се говорити о подмиривању те по. требе двама приватним друштвима гимнастичким овде у Београду, кад она једва броје неколике десетине ученика и увиђавних људи, који иду на часове вежбања; Може ли се говорити о незаузимљивости ошптина, кад од њих нико и никад није тражио, да у интересу омладине, у интересу здравља и напретка својих грађана, ставе на расположење потребна средства за тај циљ, који би им требао. да буде један између најважнијих циљева њихових: А шта да се каже о држави, која је њом самом обележени задатак васпитавања напустила '...

Оволика немарност одиста је за осуду: Она ће казнити нас саме — осветиће се на нашем подмлатку, на ономе што нам је најмилије !

~