Godišnjica Nikole Čupića

318 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

О гимнастици у школама и код нас је, ранијих година, вођена нека брига. Нећемо пропустити да је не поменемо, да се и из тога боље види, колико смо данас немарни.

Кад је још почетком шездесетих година настао у Европи живљи покрет око телеснога васпттавања, нашао је одзива и у Србији. С уређењем наших гимназија од 19563. год. отпочела се и код нас поклањати пажња томе питању — гимнастика је уведена као "иколски предмет, обавезан за све ученике. Без спремних наставника за тај посао, -без подесних гимнастичких места и вежбаоница, без довољнога схватања: шта се и у колико има да постигне овим предметом у смислу Физичкога васпитавања, — није чудо, што од тога увођења гимнастике у школе није било никаквих стварних резултата, и што гимнастичка вежбања не могоше захватити корена ни у школи, ни ван ње.

Од 1871. год., после Француско-немачкога “рата, кад је Француска (а сем ње и друге државе) прегла да што већу бригу посвети Физичком васпитавању омладине, — таласи овог новога покрета допирали су и до нас. Али се већа пажња п већа заузетост опажају код нас тек после наших ратова с Турском. У току осамдесетих година видимо читав низ наредаба, програма и упута за теласна вежбања по школама. Тај живљи покрет упућен је био правцем, који носи на себи карактер војничке гимнастике.

„Гимнастика тч војничко вежбање“ беху уведени у све наше школе — од најнижих, па до највише. Написани беху детаљни програми за њихову наставу; одређене су и набављене справе за вежбања; и, настава је текла озбиљније и обавезније него игда дотле. Само је ту било врло мало гим-