Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 393

ставити ни разлог, да је и ко, који је водио бригу о нашем васпитавању, могао и помишљати да је Физичко васпитавање омладине непотребно, излишно...

Ваљда бисмо узрок могли тражити и наћи једино у оној нашој оријенталској небризи, која предувзима неки посао само онда, кад је прилике нањ нагоне, наморајуг Иди, пак, у мишљењу, да јеу школама, као и у обичном животу, све друго прече од питања о здрављу и развитку телесних способности ; !... ~

Било би, најпосле, на реду да покажемо, колико се у смислу физичкога развитка утицало и с приватне стране — од стране наших гимнастичких друштава.

Још на неколико година пре увођења гимнастиве у школи, било је у Београду засновано Лрво сршско друштво за гимнастику им борење (1857). Засновано је енергичним заузимањем г. Стеве Тодоровића, професора и сликара, а Функционовало је са знатним успехом до 1869. год. када је, из нама непознатих узрока, престало да постоји.

Дуго година после тога, тек крајем 1881., подстицајима и заузимањем г. др. Вл. Ђорђевића, засновано је у Београду ново друштво за гимнастику и борење, које и данас постоји под именом „Соко“, а под заштитом Њ. В. Краља Александра. По живом интересовању, које се показало у време самога заснивања овога друштва а у кругу великога броја интелигентних грађана свију странака и позива, очекивало се да ће напредак његов и користи по физички развитак народни бити велике. Међу тим, свеколико тадашње одушевљење било је „плехана Фуруна“, како се наскоро изразио његов

219