Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 325

распростирања телеснога вежбања по свима крајевима наше отаџбине, треба да је јачи, да има за тај циљ више средстава. Ако је таквом спајању, збиља, једина сметња била у егоистичком одржању свога назива, као што то чујемо, онда — зар се не би могло прићи остварењу гимнастичкога Савеза, који би обухватио не само оба београдска друштва, већ и сва друштва, заснована у Србији, као самосталне јединице, које би задржале своја имена. Импуле за рад и напредак потицао би од централнога одбора, који би био изабран представницима, свију тих друштава. Оваква узајамност несумњиво би била кориснија за развитак физичкога вежбања, него ли данашње подвајање и трвење.

Друго, што имамо да ставимо на срце оба ова друштва, то је: да својски пригрле оне реформе у гимнастици, које су Физиолози и хигијеничари подстакли, а које се журно уводе у целом културном свету. Те реформе не само што неће умањити важност њихову, напротив, стећи ће им и већега гласа и више приврженика и чланова. Манимо се атлетске гимнастике, каквој се у циркусима пљеска и каква је, по тврђењу лекара и физиолога, штетна, за природан и правилан развитак и здравље целога организма. У унапређивању и распростирању гимнастичких игара у слободном и свежем ваздуху, у игрању лоптом коме је призната неоцењена вредност за здравље и телесни развитак, у неговању народних игара, у скакању, трчању, бацању камена и мотака, рвању... у оним витешким играма, у којима је наш народ вазда крепио и челичио снатуи здравље своје, — — у таквој гимнастици биће, за цело, веће поузданости за општи напредак у фи-