Godišnjica Nikole Čupića

326 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

зичкоме развитку, а то и треба да је главни циљ гимнастичких друштава. Угледајмо се на старе Грке, угдедајмо се на данашње Енглезе, па и на саме Немце, који прегоревају своју „народну немачку гимнастику“, па се журно лаћају гимнастичких и народних игара!.. Игралишта! Оснивање јавних игралишта за децу и омладину, — то нека је 03биљна брига наших гимнастичких друштава, општина, па и нас свију.)

Још једну напомену.

У нашега народа има леп обичај, који у неколико опомиње на старе народне светковине и игре у Грчкој; то су годишњи сабори код цркава, и мамастира. Ту се састају старији да се виде и разговоре, да се посаветују о домаћим, економним и другим пословима; ту видите омладину у кићеноме колу, где весело игра и попева; видите је иу витешком надметању, у „скоку јуначкоме“, у рвању, у бацању „камена с рамена“...

Негда су ови сабори били велике народне светковине, на које се спремало израније и на које се стицао народ не само из оближњих, него и из даљих крајева. А данас је почео опадати и овај народни обичај, као и многи други. Изгубили смо народне задруге, за којима толико кукамо; па треба ли да изгубимо и народне саборе:

=>.

') У Београду, сем затворених вежбаоница гимнастичких, немамо ниједног јавног места, уређеног за дечје игре. Уређивањем Калимегдана још пре неколико година један је део његов намењен томе циљу; али се до данас није на њему ништа урадило. Наша тимнастичка друштва требало би да се заузму код општине, да се тај план што пре оствари. Мали: Калимегдан треба да постане живо игралиште, примамљиво за сву децу п“ дечаке. Нека за углед послужи Кијевска општина.