Godišnjica Nikole Čupića

336 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

меју се у штампању. Како је у то време (1628—1681) Рафаило Леваковић у Риму почео штампати на словенском језику црквене књиге за католике, знало се за то пи у Кипровцу. У Риму се сачувало писмо једнога од грађана ћипровачких, Фрање Марканића, од 10 августа 1637 којим он јавља како кнез влашки Матија (Басараба) тражи штампаре за словенске књиге и како би по католичку пропаганду добро било кад би се Леваковић могао некако протурити

у Влашку. „Господар Матија, кнез влашки — пише

„Марканић у томе саошштењу — намислио је да „прештампа црквене књиге источнога обреда којима, „се служе попови и калуђери његове кнежевине и „многе друге области као што су Молдавија, Ру„сија, Бугарска, Србија, Рашка, Херцеговина и већи „део Тракије и Маћедоније, све до Свете Горе, итд. „Кнез је поручио да се тражи по разним крајевима „човек који би разумевао тај језик и који би могао „прегледати и за штампу приправити поменуте књиге, „и нико се нашао није. Неко је казао кнезу да по„менути отац Рафаило језик разуме и да би за тај „посао добар био; тога ради је кнез поручио у Ки„провац, да би отуда когод писао Леваковићу и „да би израдио да Леваковић дође у Влашку“. С Леваковићем се није дошло ни до чега, или што Леваковић није хтео да ради оно што је хтео кнез Матија, или што се касније обазнало да на томе месту није онај лек који се за кнеза тражио. Али се нашло других штампара, и под Матијом Басарабом, за целе његове владе (1688—1694), штампало се доста и словенски и румунски, пошто се

6 Кеттепади, Асја Висатае есејезаз са, р. 47. Писмо је писано италијански.

А

Пс ак. |: