Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 337

њему приписује и та слава да је румунском народном језику у цркви и књижевности пута отворио.

Међу тим за владе Матије Басарабе штампало се и пре него што би се по овој преписци с Римом могло мислити. Библиографија црквено-словенских штампаних књига И. Каратајева показује нам већ у години 1685 један Требник, штампан у типографији јего милости господарја Јо-Матеја војеводи Басараба у Дугом Пољу (Кљмпо-Лунгу). Око те се књиге трудио Тимотије Александров Вербицки'. Морао је тај штампар умрети или некуда отићи, кад се на скоро по том тражио други, или се намеравало подићи више штампарија, што је, како изгледа, и учињено.

Исте године 1637, које је писано горе поменуто писмо Марканићево, штампан је Псалтир у манастиру Говору, храму Успенија Свете Богородице. У приступном писму тога издања, написаном као од стране самога Матије Басарабе, војвода жели здравља и спасења својим саотачаственицима и инкмћ родовом намћ вћ вкрк же н славномћ д14ЛЕКТК славенскомћ сагласомофимса гази, нанпаче же ћолгдромћ, Срвомћ, Оунгровлахомћ, МТолдовлаХомћ ни прочимћ. () штампању те књиге бринуо се

Мелетије Македонски, итуман манастира Говора. Он каже како је још у Светој Гори у великој бугарској лаври манастира ЗограФа желео да изучи типографску вештину, али не каже где му је пошло за руком да то изврши. У језику предговора нема трага старијој бугарској редакцији или читању, већ је редакција са свим руска. У истом приступном

7 Каратаевљ И. Описанје славенорусекихљ книгђ, напечанннх» кирилловескими буквами. |. 1491—1652. СОпбргљ 1883, бр. 426.

ГОДИШЊИЦА ХУП 22