Godišnjica Nikole Čupića

338 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

писму господар и војвода каже да ту књигу Пеалтир представља православљу од своје типографије. Међу тим руски су библиографи забележили да се то издање, страна по страну, добро слаже с кијевским издањем таке исте књиге од 1630 пи да им по неком знаку у предговору изгледа да је књигу ту штампао Спиридон Собољ у Могиљеву 1687", што би, рекли бисмо, поради категоричног тона у предговору још ваљало испитати. Каратајев је под бр. 459 забележио и Исалтир са Часловцем, штампан јеромонатом Стефаном Отридским а трошком Матије Басарабе у години 1688, не саопштавајући ништа ближе о томе делу.

Под годином 1643" спомиње се Интологлонћ снрЕчк Цектослокћ или труфологћ, штампан у Дугом Пољу. У поговору се помиње да се о штампању те књиге старао Мелљтиседек јеромонах, први игуман манастира у Дугом Пољу. На крају се спомиње као типограф (што ће значити слагача) Стефан јеромонах и као друкар (што значи штампара) Јован Кинотович. После имена јеромонаха Стефана има још

три слова ср, а после имена Јована Кинотовича, ру. Рекао бих, судећи по опису, да оно прво хоће да каже Србин, а ово друго Рус и да се тиме хтела обележити народност ових посленика.

Под годином 1646 помиње се књига Литургијар пили Служабник'", штампана у манастиру Делском у Влашкој. На другој страни првога листа наштампан је на врху нацрт Исуса Христа и Богородице;

8 Каратаевђ, стр. 460, белешка на крају. Текст предговора чита се под бр. 458.

• Каратаевђ, бр. 555.

10 Каратаевђ бр. 601.