Godišnjica Nikole Čupića

340 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

лини и да на њу пажњу обрнемо, о њој ћемо узети реч одмах за овим, пошто поменемо још једну књигу што је из овога реда налазимо у Каратајева.

То је Пеалтир штампан 1650 у Дугом Пољу. На последњем листу забележено је да је та књига, штампана при држави великога господара Матеја Басараба — у типографији преподобњејшега оца кир-Мелтиседека јеромоната, трвога игумна велике обитељи дугопољске. Тај исти јеромонах Мелхиседек раније је назначен с придевом Лелопониски (Каратаев, стр. 502), из чега се види да је био Грк, а Грци су у то време већ почели у Румунији показивати свој по румунски народни развитак тако штетни утицај.

Види се, дакле, из свега да је око 1650, пред крај владе Матије Басарабе, било три штампарије у Влашкој у једно време: у Делском Манастиру ну Трговишту штампарије самога владаоца, а у КљмпоЛунту штампарија Мелхиседека Пелопониског, првог игумна тамошњег манастира. Шта је било са штампаријом у манастиру Говоре, који се такође горе помиње, није нам познато. И ово пишемо само по туђим белешкама. Библиографија румунских штампарија требала би да се прибере и склопи у самој Ру-

мунији, јер је природно да тамо треба очекивати нај-

веће обиље материјала. Ми се надамо да ће се томе млада румунска наука по заслузи и одужити.

Ж ж ж

Остала је до сад неразмотрена горе поменута књига Пентикостар, зато што о њој хоћемо нарочито да проговоримо, па смо ово што је довде и прибрали и написали у нарочитој намери да бисмо

Зј о ђе Дљ-