Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОВУ ТУРСКЕ 351

Бавећи се међународно-правном и дипломатском историјом Балканскога Полуострва, у којој је наша народна историја са свим природно и логички обухваћена, ја сам се после дужег истраживања и размишљања одлучио, да по могућству проучим што критичније и исцрпније све, како практичне тако и теоријске, предлоге за поделу Турскога Царства. Поред чисто научног интереса овај посао је за нас од посебног значаја баш с тога, што је у тим предлозима обухваћена готово увек и судбина земаља нашега племена. Да тај укупни посао буде међутим свршен као што ваља, потребно је још и рада и времена. Грађа је готово неисцрпна, а моје личне прилике не допуштају ми, да му се, бар извесно време, сав посветим. И једно с тога, а друго да бих читаоцу дао што вернију слику и самих радова и писаца ове врсте, решио сам се да неколико оваквих предлога приопштим најпре у свој њиховој оппирности, испуштајући из њих само оно, што ми се учини потпуно излишним за расветљење самога питања. Мислим да ово неће моћи бити на уштрб српској књизи већ ни с тога, што на овоме пољу у нас, није систематски још готово ништа рађено, и што су, као што ће се одмах видети, овакви предлози по кад-и-кад велике реткости чак п у најпознатијим и најчувенијим европским библиотекама. Ово последње је баш и узрок, што приопштавање отпочињем с предлогом Кардинала Алберонија, који је чудноватим начином до сад био готово са свим непознат.

И у овом као и у већини осталих сличних предлога, с којима ћемо имати прилике да се бавимо, читалац ће приметити, с колико мало познавања људи, иначе великога имена, приступају тако огром“