Godišnjica Nikole Čupića

352 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

номе послу, као што је подела једнога тако снажног и како етнографски тако и политички толико сложеног царства! Исто тако ће пажљив читалац приметити: како се у овим предлозима води мало, готово Никаква рачуна о народима и земљама, који образују Европску Турску, нарочито како се никако и не помишља на њихова властита права на народни и државни препорођај и опстанак. И предлог за деобу Турске, којим се на првом месту бавимо, а и остали, показаће нам јасно, како је Западној Европи у овим намерама хришћанска вера била само на језику, докле јој је главни смер био у освајању. Међутим све ово не треба да баца много у бригу патриотизам балканских народа, нарочито Срба. Ми смо први дочекали: лице у лице и прса у прса Турке у Европи; ми смо их први почели гонити и с Балканскога Полуострва. Колико год су пута почињали то да чине други, морали су посао напуштати и повлачити се. Ми ћемо то продужити с временом и у будућности, и то не толико е тога, што би ми мрзели Турке, колико ради тога, што је то промисао Провиђења, које хоће да поштено на сабљи повратимо оно, што смо тако исто поштено на сабљи изгубили. У ту борбу мешали су се до сад, па ће се јамачно мешати и од сад и други; они ће нас у њој ометати за извесно време, али нас потпуно спречити неће. Зашто: Зато што је наше народно и историјско право свето, и што смо га ми увек чували, штитили и исповедали: и као горски хајдуци, и као побожни духовници и испосници, и као сужњи у тамницама, и као распети на крстовима, по друмовима и раскршћима. Велика Катарина и син њене савезнице Јосиф 1 нису знали, па ни сам Наполеон ни Александар [ нису пои-

4

. | 'Х • РР · | “ 4 5 ја. К а Мако РАЈА Даву хе

“

УРЕР ји 1 да Б“