Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 357

Шпанији и размишљао о васпостављању њеног сјаја и величине, он је држао, да сад може приступити остварењу својих великих замисли. На првом месту стало му је било до повраћаја старог угледа, који је Шпанија изгубила утрешким миром од 1718. То се међутим могло постићи само уништењем овога, уговора и његових плодова, и повраћајем Шпанији покрајина, које су јој биле одузете. Он је дакле имао да се бори на првом месту против Инглеске, којој је више но ма којој другој држави било стало до одржања мира, за тим против намесника Француске Филипа Орлеанског, савезника Инглеске и Холандије од јануара 1717, уз то још против Аустрије и Савојске.

Против Инглеске је Алберони наоружао Карла _ ХП, Петра Великог и такмаца на њеном престолу Јакова ПГ; он је напао Француског намесника идући на руку плеткама војводе од Мајне, помишљајући чак да Француско намесништво задобије за свог господара; Аустрији је претила опасност од Турака, а нападнута је била и у Сардинији. Почеци предузећа су били срећни. Борба је била е обе стране жива и очајна. У њој су се противници Алберонијеви сложили против Шпаније, и Филип У био је после дужег времена принуђен, да га жртвује васпостављењу мира. Декембра 5 (н) 1719 један краљев тајник саопптио му је властито краљево писмо, којим му се наређује да за три дана напусти Мадрид а за три недеље Шпанију. Ускоро за тим Алберони је отпутовао и настанио се у Сестри ди Леванте у ђеновској области. Фебруара 24, год. 1720, био је затворен по наредби Папиној, која се оснивала на тужби инквизиције, као да је стајао у споразуму с Турцима, али га је ђеновско велико веће на месец