Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 359

то, да оцрне и униште Алберонија у мишљењу савременика и у историји, тога дана ће његово оправдање бити поузданије него што излази из властитих му изјава. Овај спор ће се и моћи расправити, тек пошто све његове исправе буду изнете на видело света. Тада јамачно неће оскудевати у сведоцима за Алберонијеву одбрану“. Огромни његов значај истиче врло јасно овај његов изврени познавалац. „Ма како да је његова владавина била пролазна“, вели он, „он је ипак имао у почетку ХУП столећа пресу дан утицај на послове не само Шпаније већ и целе Европе. Ваља с тога познати њега, па да се они разумеју, и о њему судити, па да се они објасне. Пред овом потребом и у овој забуни историчари су се позивали на еведоџбе савременика. али шта нам јамчи, да су ови добро познавали Алберонија' Он је прошао испред њих као метеор. који је долетео из Италије у трошни дремљиви свет, после-утреш · кога мира. дбуњени и изненађени, завидљиви пред његовим сјајем, узнемирени ударима које им је задавао, они нису имали ни времена ни потребног мира, да га проуче.“ Једно се међутим не може порећи, и то при суђењу о Алберонију не треба изгубити из вида: И ако син и војник цркве, и као такав космополита, вртарев син из Пјаченце остао је увек Италијанац; као такав он је и као државник имао увек у виду Италију п њену судбину, тежећи да је спасе од Немаца, што се могло учинити тек у другој половини нашега столећа. Овим јамачно може најбоље и можда једино да се објасни и његова тежња, да за краљицу још увек врло моћне Шпаније доведе једну италијанску кнегињицу. Пишући | септембра 1716 о гласу који је до њега допро о победи Немаца над Турцима, он се своме