Godišnjica Nikole Čupića

_ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 79

„Грцима“ п гледати их како на пољу готове своја „јела и како спавају око ватре, које наложе велике, „пошто је шуме свуда доста џи нико не крати сећи „је (етр. 104—105).“

Београд описује писац. овако: „Подграђа су „београдска велика и пространа, пошто су у Тур„ској обично подграђа већа од самих градова; у „тим подграђима живе разни народи, Грци, Јевреји „и остали. Док смо се овде бавили, походише Ње„тово Превасходство посланици дубровачки, који „на Отоманску Порту иду обично по двојица. „Они еу овамо дошли на коњу са четрдесет људи „свите. Варош смо разгледали у пратњи јаничара, „јер је за странце несигурно да пду сами, па смо „пи опет морали бити спремни да увреде и изази„вања турска по каванама и иначе подносимо с „правом хришћанском великодушношћу. Београдски „хришћани нису навикнути да виде у толикој го„мили п тако различна одлична лица њихове вере „у својој вароши, па су се, тога ради, ванредно „радовали доласку посланикову, и не може се пој„мити са коликом су нас великом радошћу примали „у својим кућама. Нарочито се у томе одликовао „грчки трговац сињоре Марко Маникато“, који нас „је дочекао са сваком врстом љубазностимн услуге, „угостио нас господски и почастио својим најбо„љим вином. Он нас је опоменуо на старе веселе „Грке, јер је пио као риба, а ударао је у талам„бас својим властитим прстима, пропраћајући своје

1 Под Грцима овде и често иначе ваља разумети православне Србе. Изд.

2 Дубровачке или далматинске колоније у Београду спомињу се већ из ХУГ века. Држим да је овај Марко могао бити православни Србин из Далмације. Изд.