Godišnjica Nikole Čupića

80 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„певање. Био је тако весео и мио, да је, што „ми кажемо, кућу на прозоре изломио. Таламбас „му је био особит. Беше то велики земљан суд као „пивски бокал без дна, које је било обапето танком „као пергамен кожом, и по тој кожи је он, својим „прстима, вештачки и пријатно ударао. Ми смо „заиста били тако добро примљени, да смо се „ослободили да покажемо како се чудимо несаглас»ности између његове мале и сиромашне куће и »богатога му ума пи имућетва. На то он просу »неколике псовке и клетве против султана и проутив његова угњетачког начина којим се служи „према својим поданицима и васалима, па нам рече укако би или онили ма који други хришћанин одумах преким путем био притиснут, претоварен так„сама и порезима и опљачкан сложно свима начи»нима, без икаква разлога и правде, без икакве „помоћи, ако би само најмање показао своје имање „или се поумио да живи на велико, макар. да то „тако по понашању Турака не изгледа. Али хриш„»ћани то знају, п уверени су како никакве сигур„Ности немају да ће њихова деца после њихове усмрти уживати ма шта од њихове тековине. Ово „је заиста већ много пута написано (па смо и ми „то заједно с осталима веровали док се на месту „Нисмо уверили да је другојачије) и обично се држи уда су сви поданици султанови његово робље и „да својој деци ништа завештати не могу, пошто · „је султан једини наследник и он једино располаже „свачим. У нечем је допста тако, али се у многом „другом којечем поглавито држе обичаји и утвр»ђено право, и врло често по томе поступа. Зато „што се тако затекло, или што је тако уговорено „или одобрено. Јер кад султан учини ново какво.