Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 81

„освојење само се неправилним путем може из „свога стеченог права истиснути онај који хоће да „остане и који би уредно плаћао свој данак, иначе „И он и деца му могу мирно уживати све земље и до„хотке своје. Истина је, ипак, да султан не мари „за хришћане поданике. Хришћани су у његовој „држави понајвише јадни убоги сељаци, који раде »око стоке и обделавају земљу, јер Турчин никад „Ни за какав посао не прихвата. Турци су обично „војници и то коњица, јер је најбољи турски пе„шак, јаничар, нарочито у Европи, образован од „хришћанске деце која се као данак купе, и ко„јима је сва кућа и сва љубав величина султанова „(етр. 106—111),“

Прелази по том на опис турскога система коњичке војске. И ако ту не казује ништа ново, вредно је исписати и то ради јасности излагања. „Најбољи су им коњици — наставља писац „спахије, а нарочито они између њих који су за „заслуге награђени земљама што се зову тимари, и „налик су на нашу витешку службу (Клећзегу1се5) „у Енглеској. Тако, на прилику, један коњаник „има село које му је дато, или само имање једно, „мање или веће по простору, и то он држи док је „жив, и према већој или мањој вредности земље „дужан је наћи више или мање војника коњаника, „да служе свагда када би их еултан позвао. Неки „су дужни набавити само једнога; неки двојицу; „неки још више, до двадесет и више. Доходак од „двадесет или тридесет ливара стерлинга сматра се „већ као тимар. Овим имањима се још једнако рас„полаже слободно приликом смрти или другога „каквог елучаја међу војницима, и то не само у „највећем делу старинских турских области него

ГОДИШЊИЦА ХУП 6