Godišnjica Nikole Čupića

124 ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА је овај дошао везали га за колац, па га тако цијелог дана на нишан гађали.

Кад су овога јуначког мученика донијели у Краље да га сахране на Селину, нађено је на њему 27 рана.

Овај Милета био је отац Сокола Милетића Ђола, а ђед је Нова ОБолева официра гарде, погинулог са својих 5 другова у Забодишту више Дапсића 1876 г.

Дољња Ржаница гдје је Петар Тахир Фалић као потурчењак живио и послије некога мртвога сна и прптајености испред спремљеног гроба као из сана устао и тада отпочео проповиједати хришћанство, и сам се поново крстио, због кога случаја сви потурчени Васојевићи врате се у православље, у чему су Петра са свом снагом помагали војвода Симо, архимандрит Мојсеја и Ново Пантовић.

Дакле Тахир—Петар—Фатић био је узрок да се Васојевићи врате из мухамеданске у православну вјеру, а не Зуле.

Војвода Миљан Вуков није кршћавао Васојевиће из простог узрока што су ови у његово доба били сви хришћани. Његово доба у Васојевићима затекло је свега два Лабана Арифа и Арслана у Грачаници његовог једног рођака у Црном врху и око 15 кућа Рамусовића и Гарчевића у Доњој Ржаници. И збиља он је њих покршћавао ибио им кум, али ови његови покрштењаци Гарчевићи и Рамусовићи ипак су остали Мухамеданци, и као такви и данас живе у Доњој Ржаници.

Миљан Вуков има својих заслуга неоспорних, ади у покрштавању Васојевића он је невин, и онај који му то' приписује, сигурно је погрешно обавијештен .