Godišnjica Nikole Čupića

174 ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА

ватру и мијеша се, кад се добро загрије, масло исплива горе, и тако се оциједи, а онај остатак зове се троп и служи као смок.

7. Павлака. Ова се скида у јесен овако: млијеко се проциједи, мало смлачи, разлије се на карлице и онај скоруп који се на таком млаком МЛлијеку ухвати за једну ноћ, то је павлака. За зиму. се оставља у мале судове, каблиће, ну ове могу имати за зиму само они, који имају више стоке. ·

8. Јардум — овчаник — прави се само од овчег млијека и то од св. Илије до јесени, управо све до кад се могу да музу овце. Он се прави овако: како се помузу овце, проциједи се млијеко у котао, метне на ватру и посоли, и док се загријева мијеша сен расхлађује кашиком, док се не згусне и тада је јардум готов.

Јардум на хладном мјесту може да стоји по неколико дана, на њему се ухвати млого јача кора скорупа него ли на другом млијеку. Он је посластица своје врсте.

9. Шулина, то је обично кисјело млијеко посољено, које се само у зимње доба од крава музе и кисјели и као смок употребљава.

10. Кисјело млијеко цијеђено, које Арбанаси за зиму спремају и остављају као сир, нијесам могао дознати како га циједе и остављају, а кад га као смок употребљавају, разбију га у топлој води.

Арбанаси чине једно весеље на катуну, које није код Срба уобичајено, о стрижби оваца. То весеље чини се при свршетку стрижбе, а то је продужење онога које је отпочето са стрижбом угича на Ђурђев-дан, и ово ни један Арбанасин не пропушта. Дакле стрижба оваца отпочиње се на Бурђев-дан, а довршује се на катуну с весељем.