Godišnjica Nikole Čupića

176: ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА

Код Срба православних нема тих обичаја при етрижби, а немају га ни при сјављивању с катуна, али и ови имају два дана намијењена весељу, а ти су: Петров дан и Илијан дан. У та два дана излазе на своје катуне сви задругари породице и:тада у селу не остаје скоро нико. Петров дани Илијин дан дочекују у празничном одијелу. По ручку који је у та два дана најбогатије спремљен излази се у планину на одређено мјесто весеља, које се као такво зна из најстаријег доба и не мијења се.

На томе мјесту скупи се сав народ из свију катуна једне планине, и ту у највећем весељу: игри, пјесми, шали, трчању и гађању биљеге — нишана — проведе се дан до захода сунца. Тада се сабор с пјесмом разилази сваки своме катуну и сваки своме стану. |

Сви остали обичаји катунског живота једнаки су, како код Срба тако и код Арбанаса, па и код последњих дјевојке док су у планини не крију се.

Чување стоке и бачевање — млековање ради свака кућа за себе и има своје чобане, зато поред свакога стана у планини мора бити торова за овце, козе и говеда, телечара и кочага за јагњад и јарад. |

Заједнице у бачевини и у чувању стоке сем „супоника“ нема, а ови супоници називљу се добри другови, који у заједници помијешају стоку и преко дана, пасу, а увече одлучују и сваки своме путу јави.

Сптној стоци даје се преко љета со недељно један пут на солилима, а то је на чистој ледини, коју. ова. тако позобље, а зими даје се со у коритима, која су за то нарочито начињена дугачка. Говедима пак даје се со из руке. Со је морска зато, што ове у крупицама тамо не долази.