Godišnjica Nikole Čupića

ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, метохијА 177

Џлав и Гусиње, да није катуна по њиховим планинама, не би могли да опстану као вароши, али ови катуни чине да обје те вароши напредују, и с те стране оне имају особиту важност и велику будућност, јер сем домаће стоке у комском подгорју дојављају овце на пашу и на суватовање сва племена из Зете, Арбаније, па чак и приморци са ушћа Бојане до Драча.

Четвртак у Гусињу и петак у Плаву пазарни су дани, у те дане љети види човјек слику разноврсне ношње — одијела — свију племена г. Полимља, д. Зете и све Арбаније.

Житна пијаца за све катуне јесте Гусиње. Они катуни, који имају у својим планинама воденице, купују кукуруз (колонбоћ) и мељу га тамо у планини, а они који немају воденица — поточара — узимају готово брашно које се овде из Пећи доноси, али скоро ни један пазарни дан не прође без људске крви зато што се тамо дужници крви и осветници и по предању нађу, а то код њих никада не застарева.

Примјера ради наводим ова два догађаја. Послије рата 1862 год. био је мир између Црне Горе и Турске. Послије тога рата на двије године одеу Гусиње Радоје Ђуров из Лијеве Ријеке, поданик црногорски, да купи кукуруза. Неко је у неко далеко доба од Љеворечана дуговао крв Гусињанима, за коју је Радоје био савршено невин, па чак није ни знао да ко од Љеворечана дугује коме Гусињанину крв. Њега усред чаршије, на најживљем мјесту убије Селман Дака Гусињац, п власт гусињска убици није у име закона ни ријечи казала, и овај се слободно шетао по чаршији неколико недјеља, а кад Црна Гора уложи протест, власт гу-

ГОДИШЊИЦА хуУШ. 12