Godišnjica Nikole Čupića

178 ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА

сињска даде миг Селману Даки да бјежи, и овај оде у Малесију Гашком племену и тамо остане годину дана, али протест је узео озбиљан карактер, и Турска ухвати Селмана, осуди на смрт, доведе у Беране и ту пред Фамилиом погинулог Радоја и два црногорска капетана стријељан је од низама, коме сам чину и ја, присутан био.

Други је примјер са Качел-Турком Никчем кога је убио неки Чекић Гусињац без икаквог узрока, у сред Гусиња, у пазарни дан — само због става. —

Овај Качел-Турко био је богат човек. Он је припадао ономе ријеткоме броју домаћина, хиљадника, — са стоком љети излазио је на Липовицу, по вјери био је католик из скадарске Малесије Никач-Шаљанин, поглавица племена, чувен јунаку свој Арбанији, одликовао се у сваком боју. По стасу био је такав да му није било пара не само у комском подгорју него ни у свој Арбанији, Старој Србији и Црној Гори. Имао је црне бркове густе, пуне и дугачке, које је пребацивао преко широких рамена, нешто невјероватно и невиђено. Сам је лично управљао чобанима своје стоке, познавали су га Црногорци, јер је био с Асан-Хотом у Крњицу затворен у Кулу и од Црногораца, варобљен, познавали су гаги Полимљани као најљепшег човјека и домаћина; његов нож, јатаган тако је био богато извезен срмом, да су га цијенили на 20 хиљада гроша — 4 хиљаде динара.

Као и евакад што је долазио у Гусиње, дошао је и тада да купи хране за себе, породицу и своје чобане, загледао се у кукуруз, ни на какво зло не помишљајући, а иза леђа приђе му Чекић па напуњенијем пиштољем до грлића опали у њега, а он