Godišnjica Nikole Čupića

ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА 188

По народности Плављани су Срби. Они и данас говоре српски, и скоро ни један од њих не зна турскога језика, а има их неколико који знаду арбанашки, па и то су научили љети од чобана арбанашкијех мијешајући се с њима по катунима, од којих се ни данас никако не жене нити им своје одиве дају, а то им је и одржело матерњи језик.

Преставник је власти Мудијер у Плаву увијек по неки бег из куће Реџепагића; сада је у томе звању Мехмед-бег Усејин-беговић. Куће државне која би им служила за надлежатељство Плављани немају већ спорове решавају и суде на сокаку, и то на нарочитом мјесту које се зове „Скемија,“ а зими то чине у „кави“ — „одаји“.

Бријег између Плава и језера чине ова мјеста: Рибаре уз језеро, до ових Раџина Ливада а до ове Главице. Последње пружају, се по врх Плава до моста на Лиму и чине обалу језеру. Поред ових главица десно пружа се Рудо Поље које су наставиле дољње ливаде и пружају се лијевом обалом р. Бобезе до Лима. У овим ливадама стоји као израсла једна висока главица, кркача, самостална, као каква већа могила. Поред ових ливада, но десном страном р. Бобезе и поред Лима до ушћа Комораче настаје друга пољана Бурђевица из које се уздижу двије шумовите главице Вељи и Мали Скић. Вељи Скић захватио је већи простор, а Мали Скић веће је висине. Даље, поред Лима преко р. Комораче подно Челиграда настаје узана пољана Миљац — Миљци — Миље до у Новшиће. Од Плава изнад Окићева чине пољану Корита, ова наставља пољана Кленташ, која се пружила до Комарске ријеке, на дну Метеа, одакле се дијеле источни путови, један уз Метех преко пл. Дијела, а други уз