Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 209

Мислим да нећу погрешити, ако кажем да је све ово Сава радио угледајући се на поједине византиске раднике на просветном и црквеном пољу. Исто тако мислим, да је и у свакој новоотвореној епископији заведено по какво просветно средиште, где би се спремало и учило, особито за позив свештенички. Ови епископи морали су се старати око просвете и ширења писмености угледајући се на рад првог архијепископа српског. Али поред свега тога, мислим, да је у сваком погледу остала Жича као просветно средиште све донде, док архијепископска столица није премештена у Пећ. И ако је игде била епархијска школа међу Србима, то је била у Жичи, за тим у Пећи. Ове школе издржаване су од прихода епархијских. Између осталога мислим, да је ово био узрок, што су владаоци наше старе државе даривали многе земље епископалним или катедралним црквама.

Према овоме мислим да је у нашој старој држави времена Немањића било школа, које су издржавали поједини епископи о свом трошку, тим пре што их је било и пре тога, као она у Бару и она у Охриду.

Што се тиче црквених школа, које бп биле подигнуте поред појединих цркава по градовима и селима, а које су издржаване приходима појединих цркава, такође мислим да је било у старој српској држави. Ове су школе, према наређењима васељенских сабора, били дужни да држе свештеници, 060бито под надзором Савиним, који је јако поштовао не само саборска наређења но и заповеди светих отаца православне цркве. Напоменули смо да у одредбама шестог Васељенског Сабора има једна наредба, која ставља свештеницима у дужност да

ТОДИШЊИЦА ХУШ 14