Godišnjica Nikole Čupića

210 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

бтварају по селима и засеоцима школе за обучавање деце њихних парохија.) А у ХП веку чувени канониста Теодор Валсамон, који између осталога наређује свештеницама, ђаконима и у отиште клиру да се занимају учењем деце (адавха7 га лалдоу).“) Према овим наредбама морали су радпти и српски свештеници, особито у ХЈУ. веку. Једна таква школа, мислимо, да је постојала у родном месту „Јевстатија Првог, у будимљанској жупи, јер Данило за њега вели: да се у детињству учио свему потребноме и корисноме, одлазећи чешће у цркву наслађавајући се божанским пјенијем и читајући књиге осећаше сласт њихну... Једном приликом, вели Данило даље, приђе својим родитељима и рече: 20сподо моја, јако желим да ме дате књигу научити. Ови чујући то јако се обрадоваше... и нађоше некаквог учитеља дадоше му сина свога, да га научи књизи, а овај тако успеваше да се ускоро показа најбољим учеником, надмашивши п многе паметне учитеље“ .' Тако исто налазимо помена о једној школи, која је била у близини Данилова места рођења. Данилов биограф прича, како је Данило желео да буде писмен, да је ту жељу саопштио родитељима, који су били властела, али. се ови томе јако успротиве. Биограф вели: .„Овај блажени ра-

1 Ова 5 тачка У! Васељенског Сабора по редакцији Бинтама гласи: Ргезђубег1 рег уШаз еБ у1сог 5сћоја5 ћађеапе. ЕЕ 51 аш5 пдећиш 51085 рагупов за ФШзасепдаз Јибегаз е15 соштепдате уше, еоз поп гепипшбепл« зизетреге. МИ ашееш ар ејз ртећи ехлташ, пес апаша ађ езв астрлапћ, ехсерћо, диод е1з рагепфез еогшш сага во зпа уојштфаје ођбшегт.

А четврта тачка истог сабора гласи: 51 ушв ех ртезђубег15 уојпет перојет зиат, ап! апаџцет сопзасшпеши а4 зећојав ши ћеге па ессјевиз запсвогшт, ап! соепођив, апае пој ад гевепаша согтапива зшп! Псепбашт ад Гастепд! сопседатив.

2 Навод из поменутог чланка И. Соколова.

3 Данило. Животи... издање Даничића, стр. 294.