Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 211 „зумно смотрив саветовање родитеља својих, разуме, „да му неће учинити по вољи, поче тражити кога, „ко би га одвео учитељу; и нађе некога од својих „сродника и обавестивши га, овај га одведе неком „учитељу тајно од његових родитеља. Учитељ га „прими, па видевши да је то дете неких племени„тих родитеља, и видевши приљежност његову, поче »му показивати и учити га благим поукама (а ра„зуме се и књизи). Овај учаше и дан и ноћ с до„брим успехом продирући у дубину оне садржине „што је читаше у књигама, тако да шревазиђе све „своје другове, који бету с њим у школи (ва оучи„дишти) заједно толико да је он после испитивао „своје другове, тражећи од њих да му кажу сми„сао онога што читају, тако да им ускоро постаде „учитељ. Остали другови чуђаху се одкуда њему „тако брзо дође јачина разумевања“.') Где је била ова школа са овим ђацима и учитељем Даниловим, не знам, јер то нигде не помиње сам Данило, али ово је најјаснији доказ о нашим школама у Немањића држави. Ова школа морала је постојати негде код цркве у селу јали граду. За ове школе парохијске или школе око цркава, да су постојале, као да нам служи за доказ и оне две три одредбе, што се налазе по хрисовуљама даних појединим манастирима о поповеским синовима. Тако у светостеФанској хрисовуљи налазимо наредбу: |

| „Поповски синови, који књигу изуче, сви. једну „земљу очину да држе, а који не науче, ако му је „отац Поповић, а он да буде сокаљник; ако ли му „је отац меропшић или сокаљничић, а он да буде „што му је и дед био“. Ова одредба већ је за

5 Данњло, Животи, стр. 832. 14