Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 213

улогу игра духовништво и свештенство. Српско духовништво у средњевековној српској држави имало је највећега утицаја на умни живот како краљевства тако и царства. Они су поред манастира имали и школа, у којима су се манастирски ђаци учили књизи и писму. Највећега значаја за стару српску државу има она школа, која је постојала поред Хиландара у Св. Гори, па онда она у Жичи, Отуденици и т. д.. Да је било манастирских школа у Срба Немањића државе, може се видети из бележака. Тако Јевстатије 1, архијепископ српски, пошто је научио читати и писати, отишао је у манастир св. Архангела, где је у скупу тамошњих калуђера изучио сваковрсне благе нарави, божанске поуке и законска правила.) Исто тако и архијепископ Данило оде већ као зрео младић и против воље краљеве у кончулски манастир св. Николе на Ибру.) Али најјаснија и најбоља белешка да су манастири у старој српској држави служили као школе, где су калуђери примали децу на учење, јесте она, која се налази у писму монаха Доротеја и сина му Данила од 2. марта 1382. године писано приликом оснивања - цркве и манастира у Дренчи. Поменути монах забрањује да се у ново подигнутој цркви или манастиру сарањује ма која жена осим царице и ктиторице, деце младе да нема у манастиру ни на становању ни на учењу књига“) Ова забрана нам вели, да је у старим манастирима српске државе било деце не само на учењу но и на стану. У осталом по данашњим остацима старе српске књижевности, да се видети да су манастири били иу

7) Животи Данилови, стр. 395 и 296. 2) Њу, стр. 385. 3) Гласник ХХГУ, стр. 264.