Godišnjica Nikole Čupića

914 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

српској средњевековној држави најглавнија средишта, за ширење писмености и књиге, као у осталим државама средњега века особито у Византији.

Као извесно може се тврдити, да је у старој српској држави било школа поред катедралних цркава, поред манастира, па најпосле и поред цркава у по неким селима. У том погледу Србија се највише угледала на Византију. Српске школе биле су сличне византиским како по уређењу тако и по материјалу, који је ученицима предаван. У колико је српска држава напредовала у толико се јаче ширила писменост, у толико се више водила брига о школама. Као год што је развој државе достигао врхунац за време цара Душана, таком српско школовање у старој српској држави достигло је највишу тачку свога напретка. Душан је био цар реформатор. Он се старао поред ширења српске државе, да много и много што шта реформише у унутрашњој њеној управи. Отуда је потекла и сваколика, његова законодавна радња. Својим Закоником, преводом синтагме М. Властара и Јустинијановог закона старао се да одреди свакоме свој положај држави, како цркви, духовништу и свештенству, „тако и властели и нижим редовима. Овај његов рад на законодавству није могао не такнути и просветне односе, тим пре што је сам бавећи се у Цариграду видео на каком је ступњу школа и просвета у Византији. Да се Душан старао и о тој грани народнога живота у старој српској држави види се по томе, што је прво послао нарочито посланство 1391. и тражио да му Дубровчани пошљу 20 племенитих младића на двор и што је исте године послао извесан број младића у „Дубровник да се шко-