Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 915

с

лују. ) Кад не би било ни једне белешке више, доста би и ово било да се види колико је Душан ценио знање и образованост, јер ове младиће није послао у Дубровник да науче читати и «исати него да што више науче. Али има једна много потпунија белешка, која је постала баш за време самога Душана, која показује како се у то време гледало на школе и ширење просвете у Византији и Србији. У Душановим компилацијама византијских закона, у „закону цара Јустинијана“ у софијском рукопису под чланом 83. налази се ова законска одредба, која се тиче школа и ширења писмености:

„И ову заповест имамо од свих старију, јер „заповеда нам Господ Бог наш и свети апостоли и „богоносни оци наши и сви свети и сва право„славна католичка света црква наша источна, мати „свима црквама.) У сваком граду и селу где су цркве тамо и училишта градити, т. ј. школе, да „се уче православна деца светом писму и закону „божијем. Јер ако је добро и богоугодно дело свете „цркве подизати, то је и ово богоугодно дело пред „Богом и људима, души и телу корисно и не само „просте школе градити но подизати велике и укра„бити их у великим градовима високе као палате. „Ако се не буду украшавале школе и буду ниже „од цркава, зар ће се цркве онда украсити ученима ; „Наша источна црква, мати свију цркава има такви „обичај, да зида и улепшава училишта или школе „Високе. И то по градовима да подижу цареви, кне-

5) Како вели Дубровчанин Цревић: „ргитатлоз ег ад бегаша за арфогез зпае сеп шуепез". Вад јисоз!. акад.) књ. 1Х, стр. 206. |

2) Ово упућује на поменуту наредбу У васељенског сабора, када су свети оци у тачци 5. наредили свештеницима да отварају школе. у