Godišnjica Nikole Čupića

216 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

„жеви и сви бољари и да постазљају фФилософе и „спремне учитеље (учене дидаскале), који ће учити „децу свакој књижевној и светој премудрости, а 0 „награди учитеља И дидаскала да се брине цар и да „сваке године цар даде свакоме потпуну награду „према његовом раду. За тај посао цареви и кне„жеви па и сам патријарх с митрополитима треба „села и руде да дају под школе, одакле би се ове „издржавале и напредовале.

„И учитељи (даскали) да уче децу од свег „срца и да размишљају о њима), да буду према »њима милостиви и да им дарове дају негда крестић „негда иконицу те да деца радије долазе к њима „и уче. Свако дете да понуде учењу. Када иду у „цркву за време молитве, прво да се деца скупе „сва учитељу у училиште и тако сва редом по два „И два да иду у цркву и учитељ с њима, као пастир „са стадом својим. Ако учења не буде, шта је ко„рист царству“ Јер сваки човек који не уме читати „св. писмо сличан је скоту.

„О свему овом понајпре да се брину цар с „патријархом, с митрополитима, кнезовима п епис„копима и где су год цркве и свештеници и људи, „тамо и школе да буду. Ако о томе цареви и кне„жеви с патријархом не размишљају и не старају „се, то ће они за све бити криви и пред Богом ће „за то одговор давати. ~ „По великим градовима, где су манастири и „калуђери, ту калуђери да уче децу, који су нау-

' У једном другом рукопису: «и да размиш љају о њима као „отац о срећи деце своје и да украсе пред собом свећњак вечног убјаја и тиме оставити помен после себе.“