Godišnjica Nikole Čupića

је –—

· ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

„чени свакој мудрости: а по селима и прости бељци „мирско свештенство да уче.')

„Сваки отац и мати и сродници да пошљу своје »дете на учење у “. години. Али и градови и цео „сабор да има давати награду дидаскалима а такође „а из општина (комуна) да их посећују.“

Ово, као што се види, није само белешка но читав закон о школама и васпитању. Колико је он драгоцен за нашу историју образованости у опште и посебно за историју наших школа и васпитања у средњем веку, особито за Душана, у толико се имамо бојати, да ово није творевина доцнијега порекла, тим пре што у најстаријем споменику „закона Јустинијановог“ овог закона нема, а нема га ни у оригиналу одакле је у Душаново време учињена компилација. Питање је од куд је дошао овај закон у млађе рукописе, (као | у оне од 17. века): Јасно је да "је састав наш, да је постао код нас Срба, али кад ' Језик и правопис носе на. себи особине 17 века, но ми у то време немамо ни царева, ни кнежева, ни бољара. Цркве порушене, манастири запустели, по градовима Турци. Коме је тада било до школа Према томе ова, је белешка опет из времена нашега царства. И она "није ништа друго но рашпрена компилација 2. правила са У Васељенског Сабора и наредаба поменутог византиског канонпсте Теодора Валсамона. "Сама компилација, мислим, да је постала за време Душана, када су постале и друге компилације ви- . зантиских закона.) Ова компилација, послужила је

' Ово се потпуно слаже с наредбама, чувенога Теодора Валсамона, чувеног канонисте из ХП века, који наређује да се свештенство и ђакони и у опште клир занима учењем деце, као што сам и ВИНО поменуо.

2 () овим нашим компи лацијама византиских закона опширно је говорио Т. Флорински, види моју рецензију на дело Флоринскога