Godišnjica Nikole Čupića

218 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

као извор доцнијем преписивачу, те је он унео овај закон о школама под 83. тачку „Јустинијанова закона“. А. Флорински мисли да је нека повеља, или запис или писмо из Душанова времена могло послужити као извор горњем закону.) Тај докуменат данас је непознат, али га је морало бити. У осталом у „закону цара Јустинијана“ уметути су и са 84. и 85. У првоме је изложен српски закон о обвези војене службе за властелу царства, а у другом о казнама за неверну властелу према цару. Миелим, кад су унета ова два 55, онда је унети онај 88. о школама.

(Осим овога може кога довести у сумњу она јасност о школама, тражење, да се поред сваке цркве и манастира подигне школа или онај захтев да се свако дете понуди да учи или захтеви о понашању учитеља према деци ит.д. Али при свем том треба имати на уму напред поменути велики развитак

школа и васпитања у Византији, а исто тако иу Дубровнику, где на 60 година после овога и дубровачки наставник Филип де Диверзис де Картигианис вели: Тајез стуез ћађећ, дпанз доста 515серелпф (Такве грађане имаћеш, какве их одгајиш). |

Осим тога треба имати на уму и то, да је Душан јако ценио и школе и научене људе, и књиге и лепо писање. На свом двору морао је имати 60гату књижницу српских грчких и латинских књига, што се види и по томе, што је даровао граду Ду-

у „Просветном Гласнику» за 1892. годину, свеска 10.и 11. страна 199—808.

! 7. Флоринскаго : „Паматники законнодаталђнои дђатедђности Душана цара Сербовђљ и Грековђ, Кјев. 1888, стр. 464.