Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ писмености 919

бровнику велику и богату књижницу пуну грчких и латинских књига.) (0) сувремености ове белешке о школама самоме · Душану најбоље се још може видети из његовог „Законика.“ Према ономе шта наређује законик, види се, да је писменост морала бити јако раширена у старој српској држави па и да није била раширена до Душана, морала се раширити за Душана, јер су се многе и многе одредбе Законика могле извршити само тако, ако је писмо доста продрло бар у више редове друштва. Особито у овом погледу није се могло проћи без писмености како државном тако и у црквеном суђењу. За писмено суђење у старој српској држави налазимо доказа у „Закону“ Душановом, за тим у компилацијама византијских закона, дакле у „закону цара Јустинијана“ и Синтагми Матије Властара.“ Чим се изашло из обичајног права и прешло на писане законе, морало се претпоставити да постоје и писмени људи, који ће тај закон примењивати. То се најбоље види из самог „даконика.“ | Тако чл. 111 вели: „Повељева царство ми су· „дијам: аште се обрете велико, дело, а не узмогу „и расправити који убо суд велик будет, да греде „од судији један са обема онемази парцема пред „царство ми, и што хоће судити коме судије, всаки „суд да уписују, како да небуде потвора и да се „исправља законо.“ | _ Чл. 114. „Властелин велији да се не позива „без књиге судине а прочим печат. "Чл. 1225. „Всаке судије што суде да уписују „судове и да држе у себе другу књигу упи-

2 Адатоте У. бтадја ха Табог. Фиђтоу каске редасоше стр. 11.