Godišnjica Nikole Čupića

220) ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ · „савше да ју даје ономузи, који се буде оправио „на суде... | |

Чл. 126. „Пристави') без књиге судине ни камо „да не греду или без књиге царства ми, разве камо „их посилају судије да им пишу. књиге; и да не „узима пристав инога, разве што пише књига; а су„дије да траже такођере какве но су дали приста„вом, којих — но су послали да исправе по земљи. „Да ако буде потвор приставом, јере буду ино учи„нили, него што књига пише, или аште буду пре„писали књиге на ин образ, да им јест оправданије, „да греду пред судије, и аште се обрете јере су „свршили како пише у судине књизе, које судије држе, „да су прави. Аште се обрете јере су инако пре„творили суд да им се руце.- отсеку и језик уреже.

Чл. 127. „Судије куда посилају приставе и „књиге своје, аште кто пречује или одбије пристава, „да пишу судије књиге кефалијаи и властелом, у „чијеји буду државе онези преслушници, да сврше „за този, што пишу судије; аште ли не сврше „Власти, да се кажу како преелушници.“

Као год што се написмено судило и писмене пресуде достављале, тако су се водили и спискови глоба, јер закон вели:

Чл. 120. „Глобари који стоје при судијах, что „осуде судије и уписавше даде глобарем, ти глобе „да узимат глоборије, Аште не осуде и не даде.

' ПЏристав је неки чиновник старе српске државе. За парничаре он је био заступник (ргосигабог), а био је и полицај, јер је позивао парничаре на суд и изврчивао судске пресуде. Али он је извришивао и пиаредбе владалачких повеља, јер је он предавао оно што је цар коме у баштину дао (Даничић, Рјечник старина под том речју. -— Ст. Новаковић. Законик, издање од 1870 стр. 92.) За пристава Јагић вели да није био толико чиновник, колико слуга суда (види. В. В. Јагића: Законђ Винодолски, С. Петербургљ, 1880. стр. 187). |