Godišnjica Nikole Čupića

2

22 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

хрисовуљи краља Стефана Дечанскога Дечанима налазимо наредбу да меропшић и ако изучи књигу, не може бити поп, но опет меропах.

На реду је да кажемо шта се учило у овим српским школама Немањића државе, и како. Али на жалост овде смо још оскуднији са грађом но што бесмо до сад. Немамо програма ни једне школе не само наше но ни византиске. Исто тако немамо ни једног учбеника. СО тога о томе морамо говорити више посредно, разгледајући поједине белешчице и отуда више а рлог изводити закључке.

Као год што је у првом периоду радио у Охриду ученик Кирила и Методија, Климента“) и као што се куре учења у византиским школама почињао учењем азбуке,) тако исто морало је бити и у нашим школама старе српске државе."

У византиским школама при учењу читања није свуда владао један метод. Тако се из писама атинског митрополита Михаила Акомнита може видети да се читање учило по азбучном методу.) Деци су даване засебне реченице, па разлагане на речи, речи на слогове а слогови на слова. Слова се дакле нису учила алфавитним редом него по лакости. Али исти писац вели да се у неким манастирским школама учило без еваког метода. И у школама сеоским и манастирским већином су се слова учила алфавитним редом.) Па и Длимента у Охриду учаше децу алфавитним редом, јер његов биограф

' Види мој чланак у „учитељу“ за 1895 год. стр. 188 и 784. 2 Чланак И. Соколова у „Церковинимљ Вђдомостамљ“ бр. 8. стр. 275. ; 3 Чланак И. Соколова у „Церковинмљ Вбдомостамљ“ бр. 8. стр. 275 4 7:

стр. 276.