Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 223

вели: „Његови ученици не видоше та нигда бес„послена, већ или учаше децу, једне познавајући „са словима, другима тумачећи смисао писанога, „трећим вежбајући руку к писању“. За Дубровник у ХГУ века такође се вели, да су тамо узели учитељи свако дете за се те би га учили познавању слова алфабетним редом, па би за тим прешли на срицање, на изговор речи и најпосле би се дошло до читања.) Тако исто морало је битимн у држави Немањића, тим пре што се и у држави деспота Стевана Лазаревића учило азбучним редом, али по мало, тако, да се неосетно савлада цела азбука. Константин Философ, биограф деспота Стевана, вели да дете треба да научи најпре крст па онда слова овим редом 4» БОГ, Дд 6 5,356 1К, И т. Д. до краја до 4. Па кад тако научи, онда у натраг од ч па до почетног слова азбуке дола) (управо до крета). Ова слова мора ученик научити по имену. А имена су : а, веде, глаголе, добро, с, ббло, землђ, н, мта (ово се може, вели, рећи и фита и тита) иже и т. д.“) Тек кад тако са обе стране пређе азбуку прећи ће на срицање слогова (тБчио вазрокомђ) и тако научиће да распознаје свако слово ма где било написано. Али, вели Константин: „аште по малу вазмет, многују „грамаду ва скоре пренесет, јеже јест по јемуже · „глаголу ученију напред простирае се до .е. (0) или „-5. (6) дасчиц навикнет без сказујуштаго учити и ва „скоре неже ка часовом приходе начнет само себе пи„сати и ласњеише учештому и учештому се будет.“

1 Адатотае Ттсто бтадја ха 1вболји дЧиђгоуас. редас. 2Хасотеђ 1885. стр. 23.

2 Збаштпе, књ. [, стр. 80.

3 зУеатше стр. 16 и 17.