Godišnjica Nikole Čupića

#"2 >

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

Да би' деца научила лакше писати слова, Константин вели нека се пишу онако као код Грка. Прво нека напишу 24 слова грчка по алфавитном реду па к њима додати она, која су словенска.) Према свему овоме нема сумње да се у главном исто овако радило и по српским школама за време Душана тим пре, што се овако радило и много после Душана, када је држава и култура српска под силним ударцима турским била у опадоњу. Као год што су се слова учила читати, тако су се учила и писати било на дашчици превученој воском или на таблици од камена, која се звала скрижалљ.) Кад се научило писати, онда су писане поједине молитве и то без скраћеница па после са скраћеницама.“)

Пошто се научило читати и писати, ученику се давало да чита коју књигу. У византијским школама ова књига била је Псалтир, али не мислим да се и код нас одмах прелазило Пеалтиру. Према ономе што вели Константин философ да ву ученици изучивши азбуку, писали поједине молитве као: Господи Исусе Христе Боже наш, помилуј нас,“ „Цару небесни“ за тим „Свети Боже,“ Пресветаја Тронце, помилуј нас и т. д. рекао бих ди су после „бекавице“ прелазили на Часловац и постајали „Часловци,“ па тек по том прилазили Пеалтиру. Да се Псалтир учио у нашим школама нема сумње. То се види и из оне поменуте песме народне где су у рукама ђака самоука књиге салтијери, а помиње и Константин „того ради и даже псалтир уче

! Зеагте, стр. 16. 2 в. Љаничића. Рјечник старина, 11. 117.

2

3 0) овоме опширније у Збагташаа |, стр. 1—48.

“