Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

| 4 “7! потребует сказујуштаго.““) Осим псалтира нема сумње да су читане и друге књиге св писма.

Нарочита се пажња обраћала лепом писању. Као год у Византији тако и у Србији славили су се калиграфи, тако исто и они који су умели и лепо и брзо и правилно писати. Ма који рукопис нека се отвори из ХИП, ХГУ или ХУ века, па ће се видети колика се пажња обраћала лепом писању.

Осим лепог писања у школама Немањића државе учило се црквено певање, и као да је на то нарочита пажња обраћана. Оно се морало учитиим у школи и цркви. Св. Сава кад је постављен за архијепископа и дошао у Студеницу, његов биограф вели да је седео целе ноћи и састављао чрквене песме.) Кад их је састављао, без сумње, да их је предавао својим ученицима да их науче. Краљ Драгутин као ученик такође је учио певање. ћивотописац Драгутинов вели: „И досијевшу јему „вазраста јуношескаго, и Христу елнцу праведному „освештајушту ум јего. Овај (еБ) богољубазни ју„ноша пђфти господеви научише се глагоље: Господи, „екажи ми, и разум“. Исто тако и Јевстатије [ учио се још од малена песми у цркви.) Окром учења по црквама и школама певање се учило и по манастирима. На то се обраћала велика пажња у свима, хришћанским државама. Како се предавало певање не зна се по свој прилици усмено, с гласа, као што се до најновијег времена и код нас радило. Али ако је код нас било тако, треба имати на уму

1) Поменуто место, 80. 2) Гласник, П, од. књ. УП. стр. 106. 3) Данило. Животи 294.

ГОДИШЊИЦА ХУШ 15