Godišnjica Nikole Čupića

226 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

Х да се у византијским школама учило и нотно певање.') ·

Ово је било главно, што се учило у нашим школама средњега века. Али учило се где где још и више. Између осталога учила се и граматика. У Византији особита се пажња поклањала граматици и правопису. За то знамо из живота Николе Студита, Михаила Псела, М. Акомните, Нићифора Влемиде ит.дД.. У осталом то се види и из чувене Крумбахерове Историје визант. литературе где су описани и поједини учбеници за граматику. То псто видимо и у нашим школама. Истина подаци су из доба Деспота Стевана, али оно што је било за време опадања српске државе могло је бити и за време њеног најбољег цветања. У осталом знање граматике у време Константина Философа није било мало, а исто тако ни у време цветања српске државе. Наши стари знали су да се слова деле на самогласнике и сугласнике. Наравно да се ово све знало по византиском учењу. Константин пита: „Колико састав слову:“ и одговара: „.Ккд. (24) сија же и писмена гтлаголут се, и делет се 24 у две у гласешта и сагласешта.“) За тим знали су за именице, придеве, бројеве, заменице, предлоге, прилоге (наречја) и свезе.“) Знали су за именице да се деле по роду на мушки, женски и средњи род. За падеже, за трпно и радно стање, за времена: садашње (настоештаго времене: Петар учит, Павел посилает) пређашње (мимошлшаго времене: Павел посилаше, Матвеј благовствоваше) и будуће време ит. д.) У овоме још

5) И Соколовљ чланак у „Црковвшм ВЂдомостмљ“ за 1897 бр. 8. стр. 878. |

2) Збагте, књ. [. стр. 89.

8) Гласник ГУ], стр. 78.

4) Гласник ГУГ, стр. 80—86.