Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА — 235

две збирке — Вукову и Богишићеву — истичемо за употребу у овоме свом послу, дајући мало даље и посебна рачуна о таком поступку. У њима је по времену опеван живот од ранијих година старе српске државе до бурних дана нашега века, а по предмету је изнесена народна позија библиско-легендарне садржине уз песме доба Немањића и даље 0 косовској погибији с јунацима пре и после тога догађаја — опет до нашега века.

Још ће за посао који предузимамо нарочито потребно бити да подсетимо на начин како постаје и како живи народна песма уопште. Народна песма, као што се зна, постаје у народу и народа ради без икаквих књижевних претензија о којима народ и не слути. Али да песма буде збиља народна, ваља јој и да прође кроз душу народну, како би била ствар народнога духа и ако потиче, као што мора бити, само од једнога певача који је управо тек нуди слушаоцима. Он у томе узима само иницијативу а све је остало његових елушалаца на различитим местима. Њихово је да песму приме или не, да јој рашире круг слушалаца који ће је даље понети и далеко пронети. У том се проношењу песма развија, мења, дотерује, лични карактер који је понела од свога, певача све више губи и постаје предмет на коме народ ради. У тој се обради народној поједини делови кад што различито и развијају, мењају, скраћују и допуњују, те се. од једне песме створе неколике које певају један предмет а кад што у главном и на један или бар сличан начин. Тако у живљењу и развијању народне песме наступа до неке мере покрет који ствара варијанте, где сваки тражи засебно право грађанства и разлог за опстанак. И певање народно подлежи мењању