Godišnjica Nikole Čupića

,

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА 25

собом. То је било 1374. године. Алтомановић нађе склоништа у Зети код Балшића.

Алтомановић је слика самовољног средњевековног властелина. Он у, без мало општем, покрету против цара устаје и сам и против њега и против других рођака својих, али у продужењу такога освајања он долази у сукоб и са Вукашином пред"ставником разлома српскога царства. Вукашина, најезда турска одвлачи пи даје му карактер борца за народност, а Алтомановић је — без тога. Он то не схваћа, већ се користи, без виших циљева, смрћу Вукашиновом.

Из података које нам у овом случају пружа народна традиција можемо извести неколика поређења, веома карактеристична за прилике историске и истините догађаје онога времена. Пре свега оно поуздање српске војске у себе у очи самога боја нашло је одјека у народном предању, које таком самопоуздању пребацује да не рече „ако Бог да!“

Једна народна песма прича догађаје који су били са евим природни одмах сутра дан по боју, а друга, из католичких српеких крајева, ставља, их у доба листопада, јер је бој и био у првој половини католичкога октобра.

Вукашин је сутра дан по боју мучки убијен, а убица се полакомио у једном случају на његову сабљу, у другом на златног орла, у трећем на златан крет; у историском-је пак погледу непријатељство између њега и Алтомановића било због земаља.

Убица предаје Вукашиновог орла Кнезу Лазару, онако као што је у ствари Лазару припао Алтомановићев плен Вукашинова краја. За духовну Физиономију народнога јавног мишљења збиља нема лепше

ТОДИШЊИЦА ХУПГ 7