Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА 269

Сад се у главном понављају сцене из раније песме, па се онако и свршује. Вреди поменути, да се све то догађа у Цариграду — ближе нама, и да отада и патријарах седи у Цариграду.

Чрећа је песма „Саво и турски цар“, а забележена је из Црне Горе. Позорница је догађаја још ближе одређена: ради -се о потурчивању „цркве Филиндара“ у „Светој Гори“, где управља „калуђер Саво“...

„Има црква добра чувадара, „По имену калуђера Сава, „Који јаше коња дебелога, „Око њега триста калуђерах, „Сваки носи свијетло оружје. „А да цркву од Тураках бране. „А јеси ли стимава', везиру, „Какова, је Светогорска црква > „Сја јој куба међу градовима, „а даница међу звијездама; „А на ву бу златни барјак сјаше, „А под барјак црни змају спаше, „БК Стамболу је главу обрнуо, „Те он живе Турке прождираше“. Цар долази тамо с војском, а Саво му тражи нек се моли Богу: „Да заигра на истоку сунце, „Да се двије састану планине, „Џин-планина и Анадолија; „И да провре вода из камена, „А да провре испод манастира“. Опет се понављају сличне сцене из ранијих песама,“) Турци страховито страдају, а цар, једва спасен, пише прилог цркви:

1) Овде се вели:

Таде вика калуђере Саво: „Отани мало, царе Стамбодија !