Godišnjica Nikole Čupića

290 БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА :

а „Остај с Богом мила мајко моја,“ „Видиш ли ме; видим ли те веће...“

У народној је српској поезији велики број таких примера позајмица и прелазака из песме у песму појединих мотива, описа и Фигура. Није тешко погодити да ће у позајмицу ући мотиви који су одвојили поетском страном својом, који су исказани бираним речима и не на дугачко развијени. У примерима који су овде наведени јасно је, да су мотиви под бр. 2. старији у „Косовци дјевојци“ и да су из ње прешли у оне песме у којима се пева угарска погибија. Тако је исто Болани Дојчин старији од „слијепац-Гргура“, док се за први мотив о сну и тумачењу сна, који је свуда развијен, може претпоставити да је којој песми могао доћи и непосредно са стране.

Као што се из наведених примера види, појединим народним мотивима и изразима служили су · се и најбољи певачи народни, кад су стварали. Зато је са свим умесно што је још 1867. године рекао Ст. Новаковић у предговору ка зборнику Петрановићеву: „Као год што се у књижевности не изгуби ниједно важно дјело и ниједна важна мисао, тако се и у народним умотворинама (опет својим начином чувања) чувају и нетубе лако сви главни добици радње на томе пољу.“ Јер је несумњиво да. се Качић послужио народним описом; да је Тешан Подруговић, коме се приписује онако лепо развијен први део у песми „Цар Лазар и царица Милица“, тако исто употребио на свом месту ранију тековину народну из песама хајдучких, као што је старац Милија и својим додавањем и прибирањем на-