Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД, 97

да се Карађорђе с новом војском кренуо у помоћ Делиграду. !

Међу тим је дојездио и трећи гласник. Он је донео претходну поруку Карађорђеву, да се Станоје Главаш, његов стари друг и ратник, издвоји и с једним одељењем војске — а за тај посао најзгоднији бејаху „бећари“ пређе преко Јастрешца и кроз Јанкову Клисуру да се јави у Топлици, чиме ће доћи с бока великој турсвој војсци на Делиграду а тако исто и одступници и главном стану њеном — Ншпу. Из речи Анте Протића не видп се да иницијатива за то припада Карађорђу. — „Одваже се — пише Протић — наших до 3000 момака одабраних ; 2500 пешака и 500 добрих коњаника; искраду се из Делиграда, ударе на Крушевац и оданде пређу преко Јастрепца планине и сиђу у Прокупље, где се нису Турци никад надали“. По обичном тумачењу ових речи могло би се мислити да је цео поход био авантурски испад самих добровољаца, кад се речи „искраду се“ не би тицале тајног изласка опседнутих Срба у Делиграду. Међу тим и наш податак вели: „Дође заповест да, се одвојимо и да идемо на Крушевац“. Овим издвајањем почиње посебна историја и оделита судбина оних људи који су у једном одреду преко Крушевца упали у Топлицу а по том отишли и даље. Као што емо већ поменули и као

1 Карађорђе је тада дошао. у самој ствари, тек до Крагујевца. — Карактеристични су стихови Симе Милутиновића у првој песми П ч. Србијанке:

А што није тад: у напред пош', .

_ Да побједе што сабере плода 2 Бог ти г знао! ја здјелано сматрам, И оцјеним колик' заслужује ! Ваљда ј' срећу с' не изнвурит' чув'о, Да г за дуже не би оставила Кад премудрост њом тек влада вољно,

ТОДИШЊИЦА ХХП 7