Godišnjica Nikole Čupića

98 ДВА ПРИЛОГА

што ће се доцније јасније видети, то се упадање вршило у времену око 1—20 септембра.

Број војске већ је наведен. Одред од три хиљаде ратника био је за такво предузеће са свим довољан: већи би се број тешко могао кретати, а брзина је кретања била и одлика и потреба овога корака. Војној опреми имамо да додамо само још један лак дрвени топ, окован. О њему ће мало даље бити више речи. Два су челична топа остала у Делиграду са главном војском.

Главни је заповедник био Станоје Главаш. Тако вели и Анта Протић изрично. Избор је био са свим срећан: стари је харамбаша добро знао четничко ратовање, па одричући се врховне управе, при избору вођа у Орашцу, знао се сачувати за овакве потребе, које је боље но ико умео задовољити.

Уза њ је био пристао и левачки јунак и заповедник Стеван „Јаковљевић са братом Јованом. Не знамо поуздано је ли тако било наређено или је тако хтео Стеван. Али тај полазак његов није самој ствари био од користи, као што ћемо мало даље видети. | |

Старешина коњанички био је Кода из Прова, нахије пожаревачке, лице иначе, ако се не варамо, сасвим непознато. Именујући га као „првог коњаника“, наш извор додаје да је он био по жени рођак храброга Стеве из Прова, негда хајдука у чети Главашевој. Кода је био угледан млад трговац, и мирно је живео на своме огњишту, кад Турци, не могући ништа учинити хајдуку Стеви, нападоше на куће Стевиних рођака. То учини те се Кода нађе међу онима који се из пожаревачкога Поморавља први одазваше народном устанку.

Неки, мањи, старешина, био је н Огњан, који се помиње као особити јунак. Ни о њему не знамо готово ништа више. — По једноме запису на звону манастира, Љубостиње знамо да је то звоно поклонио манастиру