Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 99

1807. „господар Огњан Милутиновић“. Да ли је тај „господар“ био какав старешина војнички или тек трговац, не знамо. Године 1810. штампао је Јоаким Вујић превод „Младог Робинзона“ ; између пет претплатника што их је дао „Белград Сербски“ налази се и „Стефан Огњан Милутиновић“. Је ли то син љубостињскога ктитора, или је то сам ктитор2 Да ли је са свим тим у вези и помен заповедника Огњана у Главашеву одреду или је овај што је вероватније — са свим друго лицег2

Једнога Милутиновића — Јанићија — помиње и Анта Протић. Он га хвали као јунака, али није немогућно да је имао и какву управу. Јанићије је био родом из Прокупља, па је као мали дошао у Смедерево. О његову јунаштву у 1504. забележио је Анта Протић и посебну анегдоту.

Калаузи су војсци били Милан Рибничанин и поп Маринко. Милан је био родом из села Рибника близу Трстеника. Поп Маринко је био из околине Прокупља; побегавши од освете живео је у Кићевцу док не наста војна, а тада се умеша у устанике.

Још ћемо поменути једну непознату, или можда само заборављену, личност. То је био Гован Стевановић."

1 Није ли то иста дичпост с овом о којој ћемо овде у напомени рећи нешто више2 — Један Јован Стевановић био је родом из Баната па је у Србију дошао у самом почетку народнога устанка. По паду 1818. оставио је Србију и уз општу струју отишао у Русију, коју је и доцније походио. Али се овога пута брзо вратио. На Љубићу је био уз архимандрита Мелентија. У тренутку очајања зграби један суварак и стане ударати с Медентијем у добош. Причају да му је за ту необичну услугу Мелентије поклонио свој врст с врата. Доцније је био у интимној служби Кнеза Милоша. Кад је одређивана граница између Србије и Турске, знаци су се гранични на многим местима обележавали на дрвећу. Таква је гранична линија у једној прилици пролазила средином некога села. Јован настане те се дрвеће с родом заједно ископа н пренесе по-

У 1