Godišnjica Nikole Čupića

100 ДВА ПРИЛОГА

Крушевац је био пре неколико месеца освојен од војске којом је командовао Младен Миловановић. Може се рећи да се одлучност и одушевљење ове, 1806, године показује и у томе што је и Младен — иначе Фатални војвода — имао таког лепог успеха у освојењу Крушевца. Ослободивши стару престоницу, он је извео војску на повијарац Јастрепца, одредивши привремену границу на којој је поставио прилично јака одељења, страже. |

Није нам забележен дан поласка Главашева из Делиграда, али имамо начина да, готово тачно, одредимо то време. Наш извор бележи да је Главаш до одсудног нападаја на Прокупље имао пет конака а шесте је ноћи напао на Прокупље. На другом месту имамо белешку да је Прокупље освојено у очи Мале Госпође. Ми то разумемо тако да је Прокупље било у српским рукама 8. сеп. изјутра, пошто је преко ноћ у очи тога дана била жестока борба, у којој је Прокупље страдало. Вече од седмога дана септембра било је, према томе саопштењу,

зади села. После промена 1839. и Јован је морао оставити Србију. Пређе у Панчево, одакле га пошаљу у Варадин, а одатле после неколико дана јаве да је ненадно умро и да је сахрањен, али да се не тражи накнада погребних трошкова. Прошло је било већ прилично времена од тога догађаја, кад неки путник-калуђер дође из Угарске у Србију, нађе Јованова сина и саопшти му да му је отац жив и да је заточеник у Варадину, Потражи, по упуству самога Јована, скривену слику његову, и позна га међу другим сликама. Ништа се више није могло сазнати о даљој, правој, судбини овога Јована, првога српског војног проте, који је као свештеник с парохијом у Драчи, према сачуваној грамати од 8. новемора 1831. произведен за проту крагујевачког, одакле је отишао, по грамати, од 15. маја 1837, за проту чачанског. — У нашој белешци спомиње се у војсци Станоја Главаша као писмен млад човек Јован Стеванов Банаћанин. Да ли се то не тиче попа Јована, чији даљи живот обележисмо по усменој традицији и по писменим документима, сачуваним у његових потомака 2